Жути картони у клађењу зависе много више од судије и ривалства тимова него од форме. Градски дерби, меч за останак у лиги или меч са много дуела најчешће даје више опомена. Арбитар који радо показује опомене повећава просек, али исти судија на мирној утакмици уме да не подели ниједну опомену. Подаци о судијама и тимовима помажу у процени, а изненађења су честа, јер једно искључење мења ток целог меча. Понуда на овим тржиштима често има већу маржу, зато ситна предност играча у рачуници лако ишчезне.
Клађење на картоне прати дисциплину током меча. Најчешћа је опклада на укупан број картона, на пример преко или испод 4,5. Бројне куће имају такође поене за картоне: жути вреди десет поена, црвени двадесет пет бодова, док други жути који води до црвеног обично се рачуна само као црвени. Картони дати играчима на клупи, стручном штабу или по истеку меча најчешће се не рачунају. Опкладе на картоне стога захтевају проверу правила баш за то тржиште.