Клађење на корнере у фудбалу обично значи игру на укупан број корнера, са границом као што је 9,5. Играч бира више или мање од те границе, а половина на крају линије спречава изједначен резултат. Нуде се такође и опкладе на тим који изведе више корнера, хендикеп у корнерима као и први корнер на мечу. Броје се једино заиста изведени ударци из угла: корнер досуђен од судије, а није изведен јер се полувреме завршило, не улази у збир. Рачуна се регуларно време са надокнадом, а продужеци не.
Клађење на картоне прати дисциплину током меча. Најзаступљенија је игра на збир картона, рецимо више или мање од четири и по. Многе кладионице нуде и бодове за опомене: жути носи десет бодова, црвени картон двадесет пет бодова, док други жути који води до црвеног углавном се рачуна једино као црвени. Опомене показане играчима на клупи, тренеру или после завршног звиждука по правилу се не рачунају. Опкладе на картоне зато траже читање правила која важе за ту опкладу.
Клађење на стрелце у фудбалу има три главне врсте опклада: први стрелац, последњи стрелац и стрелац на утакмици у било ком тренутку. Гол у сопствену мрежу не рачуна се ниједном понуђеном стрелцу, па у већини кладионица игра на првог стрелца онда прелази на наредни гол. Ако играч не заигра, уплата буде враћена. Када уђе после првог гола, правила се разликују: код неких приређивача игра пада, код осталих се враћа. Опклада на стрелца обухвата деведесет минута уз надокнаду, док се продужеци и једанаестерци после меча не рачунају.